Autor: Milan Pešić

Tomičinu priču znate. Bilo je mnogo prilika da u medijima čitate o toj dijagnozi koja je bacila senku na život jednog mladog čoveka i čitavu njegovu porodicu. Na život jedne malene medene devojčice čiji je on tata. Možda smo zajedno stajali u redu u Domu vojske kada je organizovana akcija pronalaženja odgovarajućeg donatora matičnih ćelija i kada su Nišlije, a verovatno i mnogi drugi, svojim odzivom, na delu pokazale da humanost u nama nije izumrla, da smo svesna bića koja umeju da pomognu onom kome je pomoć potrebna. Možda smo zajedno s nestrpljenjem čekali obaveštenje da smo baš mi ti čije će se ćelijske tečnosti poklopiti s njegovim, pa ćemo na liste svojih dela dodati i spasavanje jednog ljudskog života. Možda smo srećni pratili skupa vesti o tome da je donator pronađen, da je Tomica u remisiji, da je dobio ćerkicu i da u životu ipak ima pravde. A onda, na žalost, i vesti da su potrebni novi zahvati, nova lečenja, da se ta pravda dostigne. Lečenje za koja on sam i njegova familija više nemaju sredstava. Onih materijalnih s početka ove priče.

Nema tih para kojima se može vrednovati život. Na toj vagi, na kojoj je život na jednom tasu, šta god da se stavi na drugi (avioni, kamioni...) život će pretežati. Jedini je problem ovde kako doći do te sume, u našoj osiroteloj stvarnosti, koja će spasiti našeg Tomicu. Rešenje ste i sami prepoznali. Naše malo Tomici i njegovoj porodici u ovom trenutku može biti sve. Molim vas da se odreknete makar samo jednog doručka, jedne kutije cigareta, jedne kafe u kafiću s prijateljima... U gradu u kom ima oko trista hiljada stanovnika, ako svako da po pedeset dinara, sakupićemo taj novac koji je neophodan da jedna devojčica ima zdravog tatu, da dva brata imaju trećeg, da roditelji imaju sina, da jedan mlad život ima perspektivu, budućnost i priliku da ostvari svoje snove. Prvi od njih je zdravlje.

Apelujem na vas da nađete u sebi makar mrvicu empatije i učestvujete u borbi u kojoj ćemo svi biti pobednici, sa Tomicom na čelu. Molim sve ljude, institucije, preduzeća, sindikate, stranke, sportske klubove, kulturno umetnička društva, vladine i nevladine organizacije i razne druge zajednice da se udružimo na ovom nemerljivo važnom zadatku, da na trenutak zaboravimo sve razlike i nesuglasice koje nas dele i razdvajaju i da zajedničkim snagama POMOGNEMO TOMICI!!!

Verujem u sve nas, verujem da možemo, umemo i hoćemo. Verujte i vi. Hvala vam od sveg srca i ne zaboravite da „nam život vraća samo ono što mi drugima dajemo"!