Eksperti Svetske zdravstvene organizacije izazvali su pravu pometnju u autoindustriji kad su nedavno saopštili da isparavanje dizela može da izazove rak pluća i da spada u istu smrtonosnu kategoriju kao i azbest, arsenik i gas iperit.

Zagađujuće materije u vazduhu mogu uticati na zdravlje stanovništva, a da bi se dokazalo da neka od štetnih supstanci ima direktan uticaj na razvoj određene bolesti, potrebno je praćenje u dužem vremenskom periodu. Stručnjaci ukazuju da je praksa monitoringa kvaliteta vazduha tek nedavno započeta u Srbiji i da pokazuje da je saobraćaj najveći zagađivač u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Danica Baćanović upozorava da veliki deo zagađujućih materija u vazduhu može izazvati oštećenja disajnih organa, astmu i druge plućne smetnje, a da među tim materijama ima i kancerogenih supstanci.

"Ono što se u teoriji smatra kancerogenim materijama može da potiče od goriva, a da bi se imala prava slika o tome, mora postojati dugogodišnji paralelan monitoring sadržaja zagađujućih materija u vazduhu i zdravstvene slike stanovništva", kazala je Baćanović.

Po njenim rečima, u Srbiji je uspostavljen monitoring i pre nekoliko godina počelo je praćenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje stanovništva.

Ona je podsetila da i polen u vazduhu može izazvati različite alergijske reakcije, čak i pojavu astme, a ne samo zagađujuće materije.

Automatski monitoring je, kako je rekla, u Srbiji prvo uspostavljen u Pančevu i Beogradu, a od prošle godine pokrivena je cela Srbija. Poslednji podaci pokazuju da je u Pančevu smanjeno zagađenje vazduha.

"Ima povremenih iskakanja, ali je sve to daleko manje i ne spada u treću kategoriju vazduha. Međutim, problem u Pančevu i danas su individualna ložišta i prisustvo čađi u vazduhu", kazala je.

Za Beograd je najveći zagađivač saobraćaj, a isti slučaj je u Novom Sadu, Nišu. To su gradovi u kojima saobraćajni kolaps u povremenim terminima može da izazove prekoračenja vrednosti nekih zagađujućih materija, koje potiču uglavnom od goriva, kazala je Baćanović.

Prema njenim rečima, zahvaljujuci donaciji sa TWINING projekta koji je realizovan u Ministarstvu, u Beogradu i Novom Sadu će biti moguće softverski pratiti uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha i u skladu sa rezultatima, reagovati kratkoročnim merama za smanjenje trenutnog zagađenja.

Branislava Matić iz Odseka za životnu sredinu i zdravlje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kazala je da će se Srbija u narednom periodu prilagoditi prateći propise EU u pogledu kvaliteta goriva, kao i vozila, pa će samim tim i uticaj na životnu sredinu biti manji.

Ona smatra da, ipak, dizel i drugi izduvni gasovi mogu ostaviti veći uticaj na zdravlje profesionalno izloženih lica, kao što su radnici na benzinskim pumpama, javnim garažama, odnosno onima koji su izloženi intenzivnim isparenjima i da se posledice na zdravlje mogu osetiti i posle 20 godina.

Matić je kazala da mnogi gradovi u svetu prave obilaznice kako bi saobraćaj bio "protočniji" i kako izduvni gasovi od saobraćaja ne bi u tolikim količinama dolazili do građana.

Najbolji vazduh u Paraćinu, najgori u Boru

Kada je u pitanju kvalitet vazduha u Srbiji, najbolji je u Paraćinu, Kopaoniku, Kameničkom Visu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Kikindi, Kosjeriću, Kostolcu, Kruševcu, Leskovcu, navodi se u Izveštaju o stanju u oblasti životne sredine u Srbiji u 2010. godini.

U izveštaju se navodi da kada je u pitanju kontrola vazduha, on je umereno zagađen, odnosno u rangu "druge kategorije" u Beogradu i Pančevu, a prekomerno zagađenje, odnosno "treća kategorija" kvaliteta je zabeležena u Boru, Nišu, Novom Sadu, Užicu i Zrenjaninu.

Glavne posledice zagadajenja vazduha su sagorevanje fosilnih goriva u termoelektranama u Obrenovcu, Kostolcu, Velikim Crljenima, kao i zbog industrijskih aktivnosti u Boru, Pančevu i Smederevu, navodi se u Izveštaju.