Posle velike bitke, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba. Posle ove pogibije niški paša je naredio Srbima da sve srpske glave odseku i odnesu u Niš. Ćurčije su odrali glave, predali paši, a ovaj naredi da se sazida Ćele kula.
Nakon oslobođenja od Turaka, Ćele kula je bila u teškom, gotovo kritičnom stanju. 1878. godine podignut je ćeremidni krov na četiri stuba, iznad kule. Spasavanje spomenika nastavljeno je prilozima iz cele Srbije, pa je 1892., podignuta kapela nad “Ćele kulom”.
Kasnije je ispred kapele postavljena bista Stevana Sinđelića, ploča sa Lamartinovim tekstom i uređen okolni prostor.
U kulu visoku nešto preko 4,50 metra i dugu i široku nešto više od 4 metra, uzidane su 952 glave.
Ćele-kula je jedinstven spomenik u svetu. Ovaj zastrašujući svedok burne istorije grada i ljudske surovosti, nastao je nakon bitke na Čegru, 31.5.1809. godine.
Prema kazivanju srpskog hadžije iz Niša zabeleženo je kako su Turci vršili pripreme za izgradnju kule od lobanja: kada je niški Huršid paša uvideo da je, iako je osvojio položaj na brdu Čegar, izgubio oko 10.000 svojih vojnika u bici i eksploziji barutane, naredio je da se skupe glave poginulih srpskih vojnika, da im se odere koža, da se lobanje uzidaju u kulu, a kože napune pamukom i pošalju u Carigrad.
Kula od lobanja ili Ćele-kula je podignuta na putu za Carigrad, kao opomena onima koji dižu bunu protiv Otomanskog carstva.
Iz polovine 19. veka postoji zapis da je kula četvorougaonog oblika, visine 4,5 m, širine i dužine po 4 m i da se na sve četiri strane kule nalazi ukupno 56 redova, u svakom redu po 17 lobanja što je ukupno iznosilo 952 lobanje.
Vremenom je veći deo lobanja nestao ili je oštećen, tako da je danas u kuli ostalo svega 58 lobanja.
Prizor uzidanih lobanja srpskih junaka, koji su poginuli boreći se za slobodu, ledi krv u žilama i šalje snažnu poruku o tome kako su naši preci bili spremni da svoje živote daju za oslobođenje Niša od Turaka.
Uz Ćele kulu nemoguće je ne pomenuti velikog junaka Stevana Sinđelića, koji je predvodio bitku na Čegru, brdu iznad Niša, na kome se nalazi i spomenik čegarskim junacima.
Francuski književnik i političar Alfons de Lamartin je na proputovanju kroz Srbiju 1833. godine, posetio Ćele-kulu i zapisao:
„Srbija u koju ćemo da stupimo, sada je slobodna, i pesma slobode i slave odjekivala je u kuli Srba koji su umrli za svoju zemlju. Uskoro će i sam Niš biti njihov. Neka sačuvaju ovaj spomenik!“
On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cenu njihovi očevi otkupili