Kako bi bilo lepo da grad Niš ima nešto slično Postojanskoj jami. A ima, čak lepše i vrednije. Dragulj pod zemljom zove se – Cerjanska pećina koja se, kako se pretpostavlja, proteže dvadesetak kilometara.

Na šesnaestom kilometru, idući od grada na severozapad, nailazi se na pitomu udolinu u ataru Cerja. Ispod vijugavog makadamskog puta što vodi u selo, blagom padinom i uskom putanjom, stiže se do ulaza u Ponor, kako meštani zovu taj deo Cerja.

Priroda je izvajala čudesan grad u podzemnom kanjonu reke Provalije sa ogromnim dvoranama, vitkim i debelim stubovima, prekrasnim šarenim zavesama i heliktitima koji prkose zemljinoj teži.

Ono što ovu pećinu čini posebnom i izdvaja je od ostalih jeste raznovrsnost i očuvanost morfoloških i hidroloških oblika, zatim raznovrsnost formi, veličina, boja i sastav pećinskog nakita u vidu stalaktita i stalagmita, helaktita, kitnjastih saliva, talasastih draperija, pećinskih korala, kristalnih cvetova, pećinskih prerasta…

Cerjanska pećina važi za jednu od najlepših, ali i najnepristupačnijih pećina u našoj zemlji.

Poslednja istraživanja Zavoda za zaštitu prirode govore da je Cerjanska pećina duga 7.100 metara, a procenjuje se da su pećinski ukrasi u njoj stari oko dva miliona godina.

Vizitorski centar kod Cerjanske pećine otvoren je na 250 m2 za speleologe, ljubitelje adrenalinskog sporta, ali i za sve zainteresovane posetioce i turiste.

Turisti ovde mogu da se okrepe, da dobiju sve bitne informacije o ovom kraju, da dobiju opremu sa kojom mogu da silaze u Cerjansku pećinu, da razgovaraju sa speleolozima koji su ovlašćeni za silazak u samu Cerjansku pećinu i da dobiju sve informacije vezane za pešačke ture u ovom kraju.