Posle Prvog svetskog rata rodila se ideja o izgradnji Učiteljskog doma, ali je zbog materijalnih poteškoća do realizacije došlo tek 10. januara 1933. godine kada je objekat svečano otvoren.
Služio je za smeštaj i rad učitelja i učiteljske dece, za školski muzej, knjižnicu, čitaonicu, đačko pozorište i bioskop. Većinu ovih zamisli Dom je do Drugog svetskog rata imao.
Posle Drugog svetskog rata objekat postaje dom prosvetnih radnika i više puta menja svoju namenu i vlasnika.
Objekat je rađen kao spratna građevina u starogradskom stilu sa kupolom iznad ulaznog dela.
Društvo učitelja Niš osnovano je 30. novembra 1881. godine jedno je od najstarijih u Srbiji i najstarije je na Balkanu. Obuhvata 62 škole i 2 predškolske ustanove i trenutno broji više od hiljadu članova sa područja pet okruga.
Zgrada Učiteljskog doma, za čiju sudbinu su se u prethodnom periodu izborili niški učitelji, predstavlja jedan od glavnih simbola Niša.
Osim što čitav deo centra određujemo po njoj, ovo zdanje u ulici Stefana Prvovenčanog, mnoge Nišlije pamte po tome što su njegovu izgradnju 1932. godine, finansirali sami učitelji sa prostora jugoistočne Srbije. Dom je uvek imao mnogo korisnika, ali je jedini zvanični vlasnik uvek bilo Učiteljsko društvo Niš.
Ovaj prostor živi tokom cele godine i u njemu se često održavaju seminari, radionice i predavanja za osnovce i srednjoškolce i prosvetne radnike.