Niška producentska kuća City Production, producenta Oliver Paunovića radila je filmove i o poznatim Nišlijama glumcima Žiki Milenkoviću i Desimiru Stanojeviću, ali i o poznatnoj grupi „Lutajuća srca“.
Film o Zoranu Radmiloviću je Paunovićeva dugogodišnja želja jer izuzetno poštuje i ceni tog glumca i njegovo delo i sa tom idejom je i došao kog direktora zaječarskog teatra.
U toku je snimanje filma „Narodni glumac“, o čuvenom srpskom i jugoslovenskom glumcu, našem Nišliji Živojinu Žiki Milenkoviću. Ovo će biti osmi film koji radi City Production.
U filmu će se pojaviti Zdravko Šotra, Ljiljana Lašić, Vukašin Marković, Dragoslav Lazić, Svetlana Ceca Bojković i mnogi drugi poznati glumci i reditelji koji su radili sa Žikom.
Jedan od njih koji se prisetio dana kada je radio sa Žikom Milenkovićem je Siniša Pavić. U čak tri njegove velike serije, koje traju i dan danas glumio je Žika Milenković. To su Vruć vetar, Porodično blago i Srećni ljudi.
„On je i pre ovih serija bio jako popularan glumac. U seriji Vruć vetar gde je tumačio ulogu Soće, ona nije bila pisana za njega, jer ga nisam dobro poznavao, ali kasnije u Srećnim ljudima i Porodičnom blagu uloge su pisane isključivo za njega“, otkriva Siniša Pavić.
„Glumčina“, baš to je i bio, jedan od najvoljenijih srpskih glumaca Zoran Radmilović. O ovom velikanu biće snimljen film, a prva klapa pala je u njegovom rodnom Zaječaru.
Film snima niška City produkcija, a koproducent je Narodno pozorište Timočke Krajine-Cetar za kulturu „Zoran Radmilović“ iz Zaječara. Doprinos filmu dala je sestričina glumca Selena Visković, direktor Ustanove „Zoran Radmilović“ Vladimir Đuričić i mnogi drugi.
„Sa Zoranom sam radio 13 godina u brojnim predstavama, ne samo u Radovanu III. Zato sam i pristao da neko svoje iskustvo i sećanja prenesem ljudima koji rade film, jer ako je iko to zaslužio, to je Zoran Radmilović koga nema već 35 godina, ali zahvaljujući njegovom delu on je izuzetno prisutan i dan danas“, istakao je na konferenciji za novinare Milan Caci Mihailović
Veliki je značaj filma čije je snimanje počelo u Zaječaru, mestu gde je Zoran rođen, iz dvorišta u kome se kao klinac igrao, pa preko važnih punktova u Zaječaru koji su obeležili njegov život
Dokumentarni film “Broj 1“, o fudbalskom asu, treneru i golmanu Radničkog iz Niša i reprezentacije Jugoslavije, Draganu Panteliću, potpisuje Vladimir Ristić, premijerno je prikazan u završici Filmskih susreta 2020. u Nišu.
Bogata sportska karijera Dragana Pantelića, započeta u Lešnici, preko Niša, Španije, Francuske, Zaječara, dovela ga je do fudbalske reprezentacije sveta i Evrope, nazad u Niš pa na filmsko platno. Svojom formom i sadržajem dokumentarac „Broj 1“ otkriva brojne, do sada, neispričane priče o ovom jedinstvenom i zanimljivom čoveku.
„Film je bogat njegovim i svedočanstvima ljudi koji ga poznaju dugo i dovoljno dobro da su mogli da nam otkriju neke veoma važne detalje. Kroz film vas vode priče nekoliko, za Dragana, izuzetno važnih figura iz domaćeg sporta, kao i prijatelja i porodice. Uz obilje do sada neobjavljenog dokumentarnog materijala, napravili smo svojevrstan dokument vremena, koje neki nazivaju zlatnim dobom jugoslovenskog fudbala. Uzbudljiva i emotivna filmska priča koja prosto fercera od života i koja bi mladim ljudima koji ulaze u svet vrhunskog sporta mogla da bude podstrek i putokaz kako neko ko je potekao iz malog mesta može da dopre do šampionskih visina“, otkriva Vladimir Ristić reditelj filma.
Urađen iz nekoliko segmenata film otkriva do sada neotkrivene pikanterije sa svetskog prvenstva u Španiji i debiju mladog golmana. Kroz priču o Panti i niškom Radničkom utkan je niz zanimljivosti u kojima je jedan od aktera i višegodišnji selektor naše fudbalske reprezentacije Miljan Miljanić, kao i trener Ninković.
Lajt motiv filma je podsećanje na vreme kada je fudbal bio više od igre, kada se za njega živelo, vreme kada je fudbal više bio sport, a manje biznis.
Dokumentarno biografski film o preminulom niškom muzičaru, boemu, Palilulcu Živojinu Isakoviću – Čokalliji je šesti film City Production, a upravo ostvarenje „Kude je taj Niš“ je zatvorio Festival glumačkih ostvarenja u Nišu 30. avgusta 2019.
Teško da život jednog čoveka može da se smesti u dokumentarni film, posebno ako je kroz njega prolazio na tako buran i sadržajan način. Ipak, ova niška legenda biće i na ovaj način sačuvana od zaborava, rečeno je na prijemu u gradskoj kući povodom završetka filma „Kude je taj Niš“, koji ima i svoj podnaslov „Palilulo, pozdravio te Čokalija“.
Žikina supruga, sa kojom je proveo 53 godine života kaže da je sa Žikom i brak bio kao pesma. Bile su tu male čarke, ali nikada se nisu posvađali za sve te godine braka. Pratila ga je svuda, u Evropi, Kanadi, Americi.
„Šta da vam pričam o Čokaliji, ko ga je znao voleo ga je. Žika je bio veliki čovek, ni za sto godina u Nišu neće da se rodi takav čovek. Voleo je sve ljude, nije ih delio, a ljudi su voleli njega“, rekla je njegova supruga.
„Moj život je mjuzikl“ govori o životu i radu našeg poznatog glumca, Nišliji Desku Stanojeviću. Mjuzikl je upravo žanr zbog koga je Desko otišo put prestonice, a film prikazuje taj most između dva grada, Niša i Beograda i čoveka koji ih spaja.
Glumac Desimir Stanojević rođen je u Nišu, igrao je u niškom Narodnom pozorištu od 1970. do 1990. godine a od 1991. u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Osnivač je Omladinskog pozorišta „Treća polovina“i tvorac prvog mjuzikla „Violinista na krovu“ u istoriji Niškog pozorišta. Glumio je u nekoliko filmova i serija, a njegova najzapaženija uloga bila je u seriji „Srećni ljudi“, kada je igrao lik Vukašina Golubovića.
Velikim aplauzom, publika je nagradila protagoniste filma „Život je mjuzikl“ na Filmskim susretima u Nišu. Pred velikim brojem Nišlija poklonili su se producent filma Oliver Paunović, ali i Desimir Stanojević.
Film o Desimiru Desku Stanojeviću prati život poznatog glumca od njegovih dečačkih dana provedenih na Paliluli do smrti. Prikazuje ga u drugačijem svetlu i otkriva da on ima još nekoliko paralelnih života, od padobranstva, kinologije..
Film je režirao Vladimir Ristić, za montažu i tehničko vođstvo bio je zadužen Boban Rajković, a scenario potpisuje Deskova žena Nada, koja je arhivu o ovom glumcu skupljala godinama.
Ovaj film je treće ostvarenje produkcijske kuće City Production, a u njemu se, osim legendarnog trija “Lutajućih srca”, Spomenke, Mike i Minje pojavljuju i mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike.
Iako “Lutajuća srca” ne postoje već više od dve decenije, malo je Nišlija, čak i među najmlađim generacijama, koji nisu čuli za pesme “Brod za sreću”, “Još malo” ili “Jefimiju”.
Dokumentarni film City marketing centra “Lutajuća srca- arhiv emocija” je podsećanje na vreme kada su Spomenka Đokić, Miroljub Jovanović i Milan Marković bili u samom vrhu , tada jugoslovenske, pop scene. O tim vremenima u filmu govore oni, ali i mnoge estradne zvezde.
Snimatelj je bio Bojan Jovanović, reditelj Vladimir Ristić, reditelj u montaži Boban Rajković, a izvršni prodcent Oliver Paunović.
Film opisuje period od 1878. godine do balkanskih ratova. Ovaj takozvani „zlatni“ period Niša, vreme je koje je bilo inspiracija mnogima, tako i Stevanu Sremcu koji je upravo život Nišlija u tom periodu prikazao kroz svoja dela. U filmu o Nišu i običajima iz tog vremena govore poznate i uspešne Nišlije njih pedesetak, uz zvuke starogradske ali i moderne muzike.
Filmom o starom Nišu predstavljen je grad iz vremena buđenja nacionalne svesti građana ovog dela Srbije. Film obiluje istorijskim podacima ali i na interesantan način prikazuje duh starog Niša, niški arhaični govor, ljude, običaje, tradiciju, arhitekturu. Prikazan je Niš koji je bio satkan od kaldrme i uvijenih sokaka, zidova, od kapija i bašti, ali i od malih dućana, kafana i meraklija.
Pomenućemo samo neke od saradnika: Nebojša Ozimić, Timošenko Milosavljević, Gale Kerber, Saita, Mika Tambura, Oliver Katić, karikaturisti Aca Blatnik i Saša Dimitrijević, Žika Čokalija, Žika Promaja, književnik Dejan Stoiljković i drugi. Ovu priču o Starom Nišu satkali su i uobličili Ivana i Miroljub Riki Nedović, glumci Narodnog pozorišta u Nišu, koji vode ovu filmsku priču.
Dokumentarni film o Nišu, „Moj City, Moj Niš“, film koji je zatvorio 49. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, imao čak četiri premijere u biosopu „Kupina“, koji su u svrhu edukacije gledali učenici osnovnih i srednjih škola u Nišu.
U filmu je predstavljen grad Niš, sa svim kulturnim i istorijskim lokalitetima i znamenitostima, kao i prirodne lepote koje ga okružuju. Nije zanemaren ni urbani, savremeni pravac, kojim se grad Niš razvija.
Film je delo trojice Nišlija, pravih entuzijasta, zaljubljenika u naš grad. Bojana Jovanovića, koji je duži vremenski period sve snimio, Zorana Cvetkovića, koji je film zvučno i vizuelno oblikovao i Olivera Paunovića, koji je dao ideju i najviše istrajavao da ovaj film ugleda svetlost dana. Narator u filmu bio je Zlatibor Stanković.
Film je rađen po istimenoj knjizi Milivoja Jovanovića.