Upoznajte se sa prošlošću Niša znači istovremeno proći kroz najvažnije istorijske epohe srpskog naroda i glavne periode istorije Balkanskog poluostrva.
Već u prvim decenijama XX veka u Nišu se grade, ili su već izgrađena nova zdanja po ugledu na evropske gradove. Valjani gradski zakoni, naučeni od Rimljana i Vizantinaca, ponovo su vaspostavljeni. Dolaze u Niš glumci, književnici, pesnici, umetnici, naučnici, neki dolaze, neki odlaze, neki se u Nišu rađaju. Niš odiše savremenim građanskim manirima, postaje evropski grad.
U gradu Nišu stiču se svi putevi, i oni od istoka ka zapadu, i oni od juga ka severu. Stoga je Niš odavno priznat kao saobraćajno središte Balkana, dok se sa uvažavanjem pominje i kao geografsko jezgro Balkanskog poluostrva. Odatle proizlazi njegov veliki istorijski značaj, ali i nedaće koje su sa sobom donosili osvajački pohodi mnogih naroda. Linije strategijskog manevra u bitkama za Balkan neizbežno su se lomile preko Niša.
Geografska uslovljenost prinudila je ovaj grad da učestvuje u događajima koji će njegovo ime proslaviti za sva vremena. Baš ta raskrsnica, sa koje je putnik, bio on dobronameran ili ne, stizao na sve četiri strane sveta, još u nepamtiveku predodredila je sudbinu Niša. Na tom geografskom, kulturnom i civilizacijskom raskršću, na krstoputini vekova, ponikao je i opstao grad Niš.
Upoznati se sa prošlošću Niša znači istovremeno proći kroz najvažnije istorijske epohe srpskog naroda i glavne periode povesti Balkanskog poluostrva.
Koreni Niša su u dubokoj praistoriji Bubanj-Humske kulture. Njegovo stablo učvršćeno je snagom Rimske imperije i rođenjem najsilnijeg rimskog imperatora Konstantina Velikog koga slavi svekoliki hrišćanski svet kao zaštitnika vere, a oplemenjeno vizantijskom civilizacijom koja je u njemu našla administrativno, kulturno i vojno uporište.
Opsedali su ga Goti, razarali Huni, pljačkali Sloveni. Vizantija je Niš, kao važno strategijsko mesto, uporno branila. U njemu borave carske vojske da bi krenule u dalja osvajanja, u njemu se sastaju carevi. Međutim, ništa nije sprečilo Stevana Nemanju da se krajem XII veka nađe, kako kaže Stevan Prvovenčani, “u slavnom gradu Nišu”. Sagledavši njegov značaj on pomišlja da u Niš preseli svoju prestonicu. Ipak, Vizantinci su bili uporni, Bugari nametljivi, Mađari siloviti. I tako sve do XIV stoleća kada je Niš konačno pripao Srbima.
Kao i prethodni osvajači, i Turci su znali značaj Niša, te ga među prvima osvajaju. Pripašće on opet Srbima, ali ovog puta na kratko. Ponovo ga osvajaju Turci, čije se viševekovno prisustvo neretko prenaglašava.
Njegove grane poviše se od jarma inoverne turske vlasti, koja je samo na prvi pogled ostavila jak pečat na život Nišlija.
Setimo se prvih koraka ka Evropi, tek od Turaka oslobođenog Niša. Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović, davne 1888. godine dovode u Niš prof. Belu Cobora iz Budimpešte, otvorivši svetu vrata niške kulturno-istorijske riznice.
Neće proći mnogo vremena, a misleća Evropa zainteresovaće se za ovu oblast gde su vizantijske civilizacijske tekovine našle svoje uporište. Njihov rad na proučavanju i dokumentovanju srpske srednjovekovne umetnosti, kao i opšta briga za “drevnosti”, imali su veliki značaj u približavanju Niša Evropi.
Iz Niša nestaju turski ćepenci i krovinjare, preselivši se zanavek u nezaboravna dela Stevana Sremca. Formiraju se prelepi gradski predeli, spomenici, trgovi, divne javne zgrade, ali i one privatne koje otkrivaju uspešne i srećne ljude.
Već u prvim decenijama XX veka u Nišu se grade, ili su već izgrađena nova zdanja po ugledu na evropske gradove. Valjani gradski zakoni, naučeni od Rimljana i Vizantinaca, ponovo su vaspostavljeni. Dolaze u Niš glumci, književnici, pesnici, umetnici, naučnici, neki dolaze, neki odlaze, neki se u Nišu rađaju. Niš odiše savremenim građanskim manirima, postaje evropski grad.
U poslednjoj deceniji drugog milenijuma, velelepne moderne građevine uklopljene su u istorijsko tkivo grada kao proizvod poštovanja njegove prošlosti, čiju “uzvišenu istinu večite slave” najrečitije saopštava sačuvano spomeničko nasleđe.
Niš kao grad meraklija i boema ima veliki broja restorana i kafana, koji su mahom ispunjeni do poslednjeg mesta.
Niš kao grad meraklija i boema ima veliki broja restorana i kafana, koji su mahom ispunjeni do poslednjeg mesta.
Niš kao grad meraklija i boema ima veliki broja restorana i kafana, koji su mahom ispunjeni do poslednjeg mesta.