MEDIJANA

Arheološki park sa ostacima rimske rezidencije Konstantina Velikog

Kulturno dobro izuzetnog značaja iz IV veka

Arheološki park Medijana, kulturno dobro izuzetnog značaja koje potiče iz četvrtog veka naše ere, nalazi se pored puta Niš – Sofija i prostire se na 40 hektara.

Sadrži ostatke rimske rezidencije Konstantina Velikog, rimskog cara rođenog u Nišu. Reč je o ostacima carske palate i vile sa podovima od mozaika i fresaka na oko 600 kvadratnih metara.

Arheološko nalazište Medijana nalazi se na nekadašnjem rimskom putu Via militaris, koji je vodio do Konstantinopolja, a na današnjem putu koji od Niša vodi do Niške Banje i dalje do Sofije.

Medijana se prostire na površini od 40 hektara.

Ostaci vile sa peristilom

Njena namena bila je višestruka: od toga da su u delu u kojem se nalazi palata ili vila sa peristilom, koja je bila bogato ukrašena podnim mozaicima, stubovima i fontanom, odsedali rimski patriciji i carevi, do toga da je bila svojevrsni zanatski centar i centar za distribuciju hrane za celu pokrajinu Gornju Meziju.

Na ovom arheološkom lokalitetu se mogu videti različiti objekti i predmeti koji svedoče o životu Rimljana na ovim prostorima. Tu su ostaci žitnice, zanatskog centra, termi i vile sa peristilom.

Većina mozaika koji se nalaze u vili sa peristilom su ukrašeni geometrijskim i floralnim motivima, a tu su i dva izuzetno vredna mozaika sa figuralnim motivima, jedan sa prikazom glave Meduze i drugi koji prikazuje poluležeću figuru rečnog/vodenog božanstva.

Najznačajniji rimski imperator Konstantin Veliki – rođen je 28. februara 274. godine u Nišu

 

Rimske kamene skulpture

U zgradi muzeja, na samom lokalitetu, možete videti neke od kamenih skulptura, predmete koji su služili za svakodnevnu upotrebu (zdele, krčazi, lampe), kao i ostatke olovnih cevi kojima je iz Niške Banje dopremana topla, lekovita voda do Medijane.

Deo rimskih kamenih skulptura – portreta rimskih božanstava, nakit, novčići i drugi upotrebni predmeti pronađeni na Medijani izloženi su u Arheološkoj sali Narodnog muzeja u Nišu.

Ramonda Serbica

Ramondu je prvi pronašao naš veliki prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Nazvao ju je srpska ramonda (lat. Ramondia Serbica).