Prvo obeležje mesta na kome je bila čegarska bitka podignuto je 4. jula 1878. godine sa natpisom:
“Vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima, koji ovde slavno izgiboše 19. maja 1809. godine napadajući Niš. Knjaz Milan M. Obrenović IV i njegova hrabra vojska pokajaše ih 29. decembra 1877. godine osvojivši Niš.”
Današnji spomenik u obliku kule – simbola vojnog utvrđenja – podignut je povodom pedesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka 1. juna 1927. godine.
U polukružnoj niši spomenika na Čegru postavljeno je 1938. godine bronzano poprsije Stevana Sinđelića.
On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cenu njihovi očevi otkupili
Godine 1807. ušlo se u velike ofanzivne operacije sa namerom da se što više naroda oslobodi u susednim krajevima. Karađorđevi uslovi za mir sa Turcima su navodno bili da se Srbiji bar priključi Kosovo i Niško područje.
Najzad, početkom 1809. godine i sami Srbi otvoreno traže od Rusa da u pregovorima sa Turcima izdejstvuju priznanje obnovljene Srpske države.
Ruska vlada poziva Srbe da se pripreme na nove ratne operacije, tako da Karađorđeve izdaje naredbu da se Niš opkoli, podignu tamošnji Srbi na ustanak i ponovo pokušaju zauzeti strateški klanci u Grdeličkoj klisuri i u Crvenoj reci.
Opkoljeni i pritešnjeni Niš, njegova Tvrđava, pre ili kasnije bi se morala predati, čime bi jedno veliko područje bilo oslobođeno turske vlasti, a srpski ustanak bi bio prenet dublje u unutrašnjost Rumelije, u još neoslobođene krajeve Stare Srbije.
Razbuktao se narodni ustanak, pa je oko 30 000 stanovnika niškog, leskovačkog i topličkog kraja došlo pod zaštitu Karađorđeve vojske
Glavna Srpska vojska prema Nišu bila je raspoređena od Kamenice do Matejevca. U Kamenici je bio, u glavnom šancu, Stevan Sinđelić.
Za mesec dana bavljenja srpske vojske pod Nišom, maja 1809. godine, kad se odigrala Kamenička bitka, bilo je nekoliko većih bojeva i okršaja između Srba i Turaka, kako pod samom Tvrđavom, tako i u neposrednoj blizini Niša, koja je sva bila u ustanku.
U početku opsade Niša, Srbi su uspešno odbijali ispade Turaka iz Tvrđave i nanosili im znatne gubitke.
Kod Knez-sela Turci su bili potučeni uz veliki broj poginulih. Na Sićevu, uz obostrane velike gubitke, Srbi su se morali povući dalje na Gramadu. Neaktivnost glavnine srpske vojske pod Nišom, oko Kamenice i Matejevca, znatno je doprinela da Turci preuzmu inicijativu prihvatajući pojačanja.
Izgubivši strategijsku inicijativu da manjim, ali čestim napadima iscrpljuju Tursku vojsku, Srbi su se stalno ukopavali na severnoj strani od Niša, izgradivši čitav sistem snažnih fortifikacija. Tu je bio izgrađen veliki broj šančeva, magacina za barut i dr.
Nesuglasice među srpskim starešinama sve više su dobijale na oštrini, kako se govorilo, najviše zbog prepirke oko toga ko će biti srpski komandant u Nišu, kada on jednom bude osvojen.
Odlučujuća bitka srpsko-turskog ratovanja pod Nišom, odigrala se na Kamenici, gde je u napadu učestvovalo oko 15-20.000 boraca.
Pre ove bitke Turci su velikim snagama udarili na šanac Petra Dobrnjca, koji više niko nije čuvao, zauzeli ga i na neki način izvršili opkoljavanje drugih srpskih šančeva.
Sutradan, 30. maja udarili su na čeonu srpsku poziciju na Kamenici, odnosno na istureni šanac na Čegru, kojim je komandovao vojvoda Stevan Sinđelić. Okršaj na Čegru trajao je čitav dan i vođen je sa najvećom napadnom žestinom turske vojske. Turci su neprekidno napadali u masama, koristeći prednost u artiljeriji i, naročito, u konjici, vršili veoma jak pritisak na bočne pozicije Sinđelićeve odbrane.
Turci su preplavili srpske pozicije na Čegru, doprevši do glavnog komandog mesta i do barutane. Tek je tada Sinđelić pucao u barutanu (kažu da pre nego što je pucao, pogledao u nebo, pa u Niš i izgovorio „Braćo, spasavajte se ko može … „) i sa preostalim malobrojnim živim Srbima i mnoštvom Turaka odleteo u vazduh.
Poznat je ishod ovog velikog i iznenadnog turskog napada na glavni srpski logor, koji se pretvorio u čegarsku katastrofu i pogibiju skoro celog ljudstva vojvode Stevana Sinđelića, u stvari u veliki poraz srpskog fronta pod Nišom…
Bio je to, uopšte, kraj srpske odbrane na Kamenici. Srpski gubici cenili su se na 3000 poginulih, 400 zarobljenih (iz drugih šančeva), 10-15 izgubljenih topova i oko 300 kola neupaljene municije …
Posle bitke znamo šta se desilo, Huršid paša je naredio da se pokupe glave srpskih ratnika, oderu i napune slamom. To je poslao Sultanu u Istambul da bi se pohvalio svojom nadmoćnošću i pobedom, ali kada je Sultan video taj horor, naredio je odmah da se vrati tamo odakle je poslato.
Dalju priču znamo, od nje je nemilosrdni i mogu reći slobodno, morbidni, Huršid paša, napravio Ćele-kulu na Trošarini kao opomenu šta će se desiti ukoliko neko proba nešto slično …..